Kaže se: ko nije bio u Skadarliji, nije bio ni u Beogradu, pa je razumljivo da su ovde ugošćeni kraljica Elizabeta, španski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija, Džordž Buš Stariji, Vili Brant, Margaret Tačer, Sandro Pertini, Alberto Moravija, Đina Lolobriđida, Bert Lankester, Tina Tarner… Oni su ne razumevajući jezik, a možda ni običaje, sa radošću prihvatili sve što se oko njih događa. Gotovo svako mesto u ovoj ulici ima neku svoju priču za koju su vezane i brojne ljudske sudbine. Ako je Pariz prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza; ako je Beograd raskrsnica svetskih puteva Skadarlija je njegova duša.
Skadarlija je boemska četvrt u centru Beograda, i svakoga dana Skadarliju poseti 20.000 ljudi. Skadarlija, koja je počela da liči na ostale ulice Beograda, je za potrebe turizma rekonstruisana da ponovo liči na Skadarliju sa početka 20. veka. Ona je danas jedno od obaveznih mesta koje posećuju strani turisti. Tu su čuvene kafane: Tri šešira, Dva jelena, Zlatni bokal, Dva bela goluba, Velika Skadarlija, Ima dana… Skadarlija je i mesto gde se posle svadbe dolazi na jelo i provod. Naravno, sve domaće đakonije su na meniju pomenutih kafana, a neizostavni su i legendarni tamburaši koji svakako atmosferu dovode do usijanja. Ukoliko želite da se proveselite na staromodan srpski način sa dosta rakije, dobre hrane i žive muzike koju sviraju tamburaši, onda morate da posetite Skadarliju. Ona oživljava duh druženja i veseo noćni život, onakav kakav je nekad bio. Ulica dugačka necelih 400 metara uspela je da održi stari izgled sa kaldrmisanim asfaltom, manje više identičnom fasadom i kafanama koje stoje na istom mestu već više od 150 godina. Nema puno razlike između Skadarlije 21. veka i nekadašnje od pre stotinak godina. Samo su ljudi drugačiji. Štaviše, svakoga dana broj posetilaca raste s ozirom da je Skadarlija danas neizostavna gradska atrakcija.
